У пракси се често поставља питање да ли су одредбе Закона о одржавању стамбених зграда о одлучивању скупштине односно савета зграде у складу са Уставом и законом, тј. одредба да скупштина зграде, сагласношћу чланова скупштине којима припада више од половине укупне површине станова и других посебних делова зграде, доноси одлуке које се односе на инвестиционо одржавање зграде, као и оне о претварању заједничких просторија у стан односно пословни простор, као и одлуке о санацији равног крова и у склопу санације изградња новог стана. Као што се види, искључени су из одлучивања сви власници станова и других посебних делова зграде.
          Законодавац је овим Законом установио проблематичну правну установу-да о доношењу одлука одлучују површине станова и других посебних делова стамбене зграде. У многим стамбеним зградама мањи број власника станова и других посебних делова стамбене зграде имају више од половине укупне површине станова и других посебних делова зграде( на пример, од три власника- један, од пет-два, од десет-четири, итд.). Иако мањина, њихова одлука је пуноважна чак и када се таквој одлуци супростављају остали власници.
          Одмах по доношењу овог Закона покретана је иницијатива за оцену његове уставности, али је тадашњи Савезни уставни суд своји Решењем број IУ-152/96 од 29.01.1997. године, то одбио уз образложење да не сматра да су оваквим начином одлучивања власничка права повређена.
           Током 2006. године поново је покренута иницијатива, сада пред Уставним судом Републике Србије, за оцену уставности одредаба Закона о одржавању стамбених зграда којим се прописује доношење одлука саглашношћу власника којима припада више од половине укупне површине станова и друхих посебних делова зграде. Иницијатива је прихваћена, па је Уставни суд Републике Србије на својој редовној седници од 16.јула 2009. године покренуо поступак за оцену уставности (предмет IУ-95/06), који је у току.
          Све дилеме око начина одлучивања у стамбеним зградама требао би да реши предстојећи Закон о својини и другим стварним правима, који ће се ускоро наћи пред Скупштином Србије, а који у свом нацрту за овакво одлучивање предвиђа сагласност 2/3 власника.
          Ако у међувремену Уставни суд Републике Србије биде заузео став да је потребна сагласност свих власника, то ће се наравно унети у поменути предстојећи Закон.